Naslovna NOVA VAROŠ Zlatar – planina zlata vredna

Zlatar – planina zlata vredna

1
0

 

Zlatar je slobodno možemo reći planina zlata vredna. Ipak ovo naše zlato među planinama još uvek se ne koristi dovoljno iako je priroda okitila nepreglednim nizom turističkih potencijala. Zlatar u sebi krije prelepe šume i pašnjake, poznat je po lepim jezerima, a ni pećine mu ne manjkaju.

Zlatar – planina zlata vredna

Ovaj planinski lepotan je smestio sve svoje lepote između reke Lima, Uvca i Mileševke. Udaljen je oko 250 kilometara od Beograda i oko 45 kilometara od Zlatibora. Najbliže mesto je Nova Varoš koja se nalazi na samoj planini. Zlatar čini deo Dinarskih planina dok mu je Javor prvi komšija. Na ovoj planinskoj lepotici prostiru se najlepše šume i pašnjaci, livade i neverovatni vidikovci od kojih je najpoznatiji onaj koji se pruža nad Kanjonom reke Uvac. Prelepoj prirodi pridružila se i prijatna klima pa je Zlatar naša planina sa najviše sunčanih dana. Sve ove odlike čine je pogodnom za razvoj sportsko – rekreativnog, zdravstvenog, lovnog i seoskog turizma, a rado je posećuju i turisti željni adrenalina i obožavaoci nautike.

prelepi-zlatar

Povoljna klima i čist vazduh Zlatar čine odličnim mestom za lečenje kardiovaskularnih, respiratornih i drugih oboljenja, ali priroda mami i druge turiste, one potpuno zdrave, takozvane turiste avanturiste. Tome u prilog govore i razna takmičenja koja se organizuju redovno svake godine poput Hajke na vukove, regata kanjonom reke Uvac na leto kao i Džipijada – voženje džipova po nepristupačnim predelima Zlatara za sve ljubitelje terenaca i uzbudljivih sportova.

planina-zlatar

Jedna od najvećih ironija je da je nekoliko prelepih jezera koja krase Zlatar napravila ljudska ruka, ali da su i dalje neotkrivena. Zlatarsko, Radoinjsko, Sjeničko i Potpećko jezero su veštačka jezera koja po svojoj lepoti ne zaostaju za prizorima koje je priroda stvorila na ovoj planini. Ova jezera ne samo da su lepa za posmatranje, već godinama mame ribolovce i nautičare koji se tu uvek rado vraćaju. Međutim, to je tek nekolicina ljudi koji su otkrili ovo lice Zlatara, dok je za većinu domaćih i stranih turista ovaj potencijal planine za sad nepoznat.

prelepa-planina-zlatar

Jezera nisu jedini poklon koji je priroda ostavila planini Zlatar. Za one koji vole prirodu u najrazličitijim oblicima tu su i neobični speleološki objekti poput pećina. Ušačka i Ledena pećina kao posebna turistička atrakcija na toj planini koja će impresionirati i najbolje poznavaoce prirode. Ušačka pećina je zapravo kompleks od više malih pećina koji pedstavlja možda i najinteresantniju takvu tvorevinu na teritoriji Srbije. Ledenu pećinu mnogi smaraju možda i najlepšom pećinom na ovim prostorima. Razlog tome je naravno pećinski nakit. Na zidovima zlatarskih pećina spuštaju se neobično interesantni stalagniti, stalaktiti, draperije i mnogi drugi ukrasi koje samo priroda uz pomoć vode i vremena može da napravi. Zbog tog nakita i kompleksne građe pećine Zlatara su obavezna stanica za svakog turistu koji traži neobične prizore i avanturu u ovim krajevima.

zlatarsko-jezero

Pećinski sistem se nalazi u Rezervatu prirode “Uvac”. U ovom rezervatu I kategorije pored ove dve smeštene su i mnoge druge manje pećine, ali i brojne vrtače, uvale, pašnjaci, okapine, prerasti, jame i kraške oblasti. Naravno najveća „zvezda” ovog prirodnog rezervata je reka Uvac tačnije njena klisura gde reka svojim krivudavim tokom odnosno predivnim meandrima pruža redak prizor koji redom oduševljava sve turiste. Rezrvat prirode, razume se, obiluje mnogim endemskim životinjskim i biljnim vrstama ipak najpopularniji je reliktni beloglavi sup, po kome je ovo stecište sačuvane prirode možda i najpoznatije.

uvacko-jezero

Foto: instagram.com/drita68

Sav ovaj potencijal polako su počeli da iskorišćavaju stanovnici okolnih naselja i svoja domaćinstva prilagođavaju potrebama seoskog turizma koji je sve popularniji i u svetu i kod nas. Za gurmane koji vole čist vazduh i dobru hranu boravak na Zlataru će biti pravi užitak jer se ovde neguje tradicionalna kuhinja, a najpoznatiji su po proizvodnji punomasnog sira koji je toliko popularan da se u toku leta organizuje i Sirijada – takmičenje u kvalitetu sira koji se proizvodi na ovim prostorima.

Iako Zlatar, po turističkom sadržaju, zaostaje za pojedinim  mnogo razvijenijim planinskim centrima, ipak ima mnogo toga da ponudi, pa ga je teško obići u jednom danu. Iz tog razloga svakako savetujemo da pri posetri ove planine planirate duži odmor.
20190203_21175220190203_211843

Planina Zlatar spada u celinu Starovlaško-raških planina, dužine 22 i širine 12 kilometara prostire se između reka Lima, Uvca, Mileševke i Bistrice. Najviši vrh je Golo brdo sa 1627 metara nadmorske visine. Guste šume, mirisne livade i proplanci, živopisna sela, umerena klima čine je jednom od najlepših planina u Srbiji i značajno turičkom regijom pogodnom za sve vrste turizma (seoski, sportsko-rekreativni, zdravstveno-lečilišni, izletnički, ekskurzivni, lovni i ribolovni).

Zbog svojih prirodnih odlika i lekovitih svojstava vazduha (specifičnog ukrštanja tri vazdušne struje) Zlatar je 2006. godine uredbom vlade Srbije proglašen vazdušnom banjom. Na jednom od njegovih visova nalazi se i specijalna bolnica “Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardio-vaskularnih oboljenja i arterijskog krvnog pritiska”. Pored srčanih bolesnika, ovde se leče i oboleli od anemije, hipertezije i bronhitisa. Njegove blage padine pružaju izvrsne uslove za zimske sportove.

Gostima su u zimskom periodu na raspolaganju tri ski staze. Ski staza kod hotela Panorama od 800 metara sa ski liftom dužine 420 metara, staza “Briježđa” od 1000 metara sa žičarom četvorosedešnicom i dečija staza kod hotela “Centar”, uz mogućnost iznajmljivanja ski opreme i časova skijanja, a tokom leta trim staze, sportski tereni i dečije igralište.

Zlatar nije poznat samo po prirodnim lepotama nego i po kulturno-istorijskim znamenitostima. U blizni se nalazi manastir Mileševa kod Prijepolja, manastir Davidovica u Brodarevu, manatir Banja u Priboju, crkve brvnare u selu Kućani i Radijevići i manastir Dubnica u Božetićima.

Ostavite odgovor